3.9. Deca i HIV

HIV se može preneti sa majke na dete u trudnoći (kroz defekte u placentnoj barijeri), i tokom porođaja (kada je dete izloženo majčinoj krvi) kao i tokom dojenja. Put prenosa HIV infekcije sa majke na dete naziva se vertikalna transmisija. U slučaju odgovarajućeg lečenja majke, rizik od prenošenja HIV-a na dete je sveden na nulu.

Sada naučnici znaju kako da spreče prenos HIV-a sa majke na dete. Žene koje žive sa HIV-om rađaju zdravu decu bez HIV infekcije. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, rizik od prenosa HIV-a sa majke koja nije na terapiji na dete čini 20-45%. Ako se preduzmu preventivne mere, rizik pada na 1%, a u nekim zemljama (Kuba, Tajland, Jermenija itd.) nema novorođenčadi sa HIV infekcijom.

HIV infekcija se kod dece uglavnom razvija nešto intenzivnije, zbog razvojnih karakteristika detetovog tela i nezrelog imunskog sistema. Deca sa HIV-om ponekad mogu biti bez simtpoma infekcije, ali se najčešće pojave simptomi kao što su: povećani limfni čvorovi, mentalna i fizička nerazvijenost, česte prehlade itd.

Testiranje na HIV, viremija, kao i primena antiretrovirusne terapije kod dece se malo razlikuju od odraslih. Vredi obratiti pažnju na neželjene efekte kod dece, uglavnom su oni jasno izraženi. Roditelji se podstiču da prate blagovremenu primenu lekova, pridržavajući se medicinskih saveta.

Zdravstveni radnici preporučuju da se dijagnoza HIV infekcije deteta, njemu saopšti što je pre moguće kako ne bi dolazilo do velikih promena pogleda na svet kasnije. Razgovor će pomoći da se ublaže osećaji anksioznosti i nesigurnosti, poveća samopouzdanje i obezbedi normalan razvoj i socijalizacija deteta. Suprotno stereotipima, razgovori roditelja i dece o HIV-u su plodonosni i većina dece je spremna da prihvati informacije. Kada se dijagnostikuje HIV infekcija, dete treba da se pridržava osnovnih pravila: da se razgovara više puta, da se dete sasluša, da se podstiče njegovo samopouzdanje, da nauči da kaže „ne“, posebno u pogledu sigurnog seksa i upotrebe droga.

U zavisnosti od starosti deteta, razgovor može biti strukturiran na određeni način, tako da dete može tačno da razume informacije. Poruka ne bi trebalo da zaplaši, a istovremeno treba da bude razumnjiva i da drži pažnju deteta. U većini zemalja sveta su usvojeni zakoni i propisi koji zabranjuju diskriminaciju osoba koje žive sa HIV-om, uključujući i decu. Ove odredbe uključuju pravo roditelja i dece da ne otkrivaju dijagnozu prilikom upisa u obrazovne institucije i dužnost osoblja da čuva poverljiv status deteta. Deca sa HIV infekcijom mogu redovno da pohađaju vrtiće, škole i druge obrazovne institucije ravnopravno sa decom koja nemaju HIV infekciju.