3.7. HIV koinfekcije. Hepatitis C i tuberkuloza

Nije retko da virus hepatitisa C (HCV) i tuberkuloza (TB) bude otkriven kod osoba koji žive sa HIV-om. Istovremena izloženost različitim infekcijama naziva se koinfekcija. Osobama kojima je dijagnostikovan HIV preporučuje se skrining na virusne hepatitise i tuberkulozu.

Glavni put prenosa hepatitisa C je korišćenje nesterilnog instrumenta za intravensko korišćenje droga. Postoje i izolovani slučajevi prenosa putem nezaštićenog seksualnog odnosa, ali ovo je pre izuzetak nego pravilo.

Prisustvo virusa hepatitisa C kod osoba koje žive sa HIV-om može biti praćeno ozbiljnim oštećenjem jetre, jer je odbrana tela oslabljena usled imunodeficijencije. Takođe je poznato da HIV ubrzava razvoj hepatitisa C. Dobra vest je da se danas hepatitis C može sasvim eliminisati terapijom koje ne uključuje primenu interferona i praktično nema neželjenih efekata. Stopa uspeha je blisku 100% i kod HIV pozitivnih osoba.

Ako se antiretrovirusna terapija i terapija za hepatitis C sprovode istovremeno, treba proveriti interakcije lekova kako bi terapija bila uspešna i da ne dođe do neželjenih efekata. Princip lečenja hepatitisa C kod HIV inficiranih pacijenata je isti kao i kod pacijenata bez HIV-a.

Slično hepatitisu C, tuberkuloza se javlja u ozbiljnijem obliku kod ljudi koji žive sa HIV-om, i napreduje u akutnijem obliku u prisustvu sindroma imunodeficijencije.

Lečenje tuberkuloze kod pacijenata sa HIV infekcijom ne razlikuje se od terapije kod osoba bez HIV-a i sprovodi se u skladu sa opštim smernicama. Lečenje treba započeti odmah nakon potvrdne dijagnoze i sprovoditi ga pod nadzorom lekara, uz istovremenu primenu antiretrovirusnih lekova. Lečenje tuberkuloze kod osoba koje žive sa HIV-om omogućava im da se potpuno oporave od bolesti, uprkos kompromitovanom imunitetu.