3.1. Lečenje HIV infekcije
Savremeni način lečenja HIV infekcije podrazumeva upotrebu visoko aktivne antiretrovirusne terapije (HAART, ART, ARV) koja zaustavlja progresiju HIV infekcije.
Zahvaljujući napretku savremene medicine, HIV infekcija je postala hronično stanje. Ljudi koji se adekvatno leče mogu imati dobar kvalitet života. Zahvaljujući ARV terapiji, HIV infekcija ne progresira u AIDS, a osobe sa HIV-om prirodno stare i mogu imati skoro isti životni vek kao i da nemaju virus.
Lečenje HIV infekcije ima za cilj da zaustavi umnožavanje (replikovanje) virusa i smanji virusno opterećenje (viremiju), tj. da obori nivo virusnih kopija ispod granice detekcije – na nemerljiv nivo. Merenjem količine genetskog materijala HIV-a (RNK) u mililitru krvne plazme PCR testom, prati se uspešnost lečenja. Ako je broj virusnih čestica toliko mali da se testom ne mogu „videti“, to znači da je viremija na nemerljivom nivou i da ARV lekovi koje pacijent uzima deluju. Iako postojećom terapijom ne dolazi do potpunog izlečenja, ART toliko snažno supresuje virus da ne može ugroziti zdravlje pacijenta i da se ne može dalje prenositi seksualnim putem. Efikasno lečenje će kod većine pacijenata dovesti do nemerljive viremija tokom jednog do tri meseca uzimanja ARV terapije. Nastavak kontinuiranog uzimanja ARV lekova, neče dozvoliti virusu da se aktivira, odnosno replikuje. PCR test se obično radi na šest meseci kako bi se potvrdilo da lekovi drže HIV pod pod kontrolom - na nemerljivom nivou.
Postoji nekoliko grupa antiretrovirusnih lekova koji blokiraju (inhibiraju) enzime virusa ili receptore CD4 ćelija:
- NRTI (nukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze), NtRTI (nukleotidne inhibitori reverzne transkriptaze) i NNRTI (nenukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze) su grupe lekova koji inhibiraju transkripciju virusne RNK u virusnu DNK.
- Inhibitori integraze sprečavaju integraciju virusne DNK u jezgro CD4 ćelija.
- Inhibitori proteaze zaustavljaju formiranje proteina u veličini koja je neophodna za nastanak novih virusnih čestica.
- Inhibitori ulaska sprečavaju fuziju virusa i CD4 ćelija, blokadom receptora CD4 ćelija (T-limfocita).
Različiti grupe lekova blokiraju virus u različitim fazama njegovog životnog ciklusa. Po pravilu, lečenje uključuje upotrebu kombinacije više lekova iz različitih terapijskih grupa kako bi virus bio efikasno napadnut na više mesta. Do danas se u lečenju najčešće koristi trokomponentna terapija.
Uspešan ishod terapije zavisi od pridržavanja preporuka od strane lekara, a to su:
- Redovno uzimanje lekova u isto vreme,
- Pridržavanje propisanog doziranja (jedna ili dve tablete, jednom ili dva puta dnevno, uz obrok ili na prazan stomak),
- Kontinuitet lečenja, odnosno privrženost lečenju i redovni lekarski pregledi.
Ako osoba redovno uzima HAART, koncentracija lekova u krvi je dovoljna da spreči replikaciju virusa, tj. da izvrši supresiju. Ako se lekovi ne uzimaju na vreme, koncentracija leka u krvi neće biti dovoljna da izvrši supresiju virusa. Veoma je važno da se preskakanje terapijskih doza ne dešava namerno i često. Učestalo nepridržavanje terapijskog režima lečenja, dovodi do nekontrolisanog umnožavanja HIV-a i do mutacija virusnih čestica koje će biti otporne (rezistentne) na terapiju koja se primenjuje. To će zahtevati promenu ARV lekova. U suprotnom bi se nastavila progresija bolesti i povećao se stepen rizika za prenos HIV-a seksualnim putem.
Lečenje osoba sa HIV-om podrazumeva stalno praćenje imunološkog statusa i virusnog opterećenja. Vodiči za lečenje HIV-a preporučuju da se testovi u početku rade češće, a kasnije jednom do dva puta godišnje. Uz CD4 i PCR testove, potrebno je pratiti uticaj lekova na organizam, opšte zdravstveno stanje, kao i prateće bolesti (komorbiditete).