5.1. Život sa HIV-om: kako živeti i nositi se sa HIV-om?

Svakodnevni život osobe koja živi sa HIV-om se ne razlikuje puno od života drugih ljudi. Zahvaljujući napretku savremene medicine, HIV je postao hronično stanje. Ljudi koji su na terapiji i pridržavaju se lekarskih preporuka, mogu da žive neometano: HIV infekcija se ne razvija niti prelazi u AIDS, osoba sa HIV-om stari prirodno i ima gotovo isti životni vek kao i bez virusa.

Svaki pojedinac prihvata dijagnozu HIV-a na svoj način. Zbog nedostatka informacija, dijagnoza se vrlo često doživljava kao smrtna presuda. Poruka o otkrivanju HIV-a za mnoge ljude je stresna. Osećaju se zbunjeno i plaše se da o tome razgovaraju sa bilo kim zbog straha od gubitka porodice, prijatelja, partnera ili posla. Da bi razumeli i prihvatili dijagnozu na pravi način, potrebna im je podrška prijatelja i voljenih, a možda i pomoć psihologa ili savetnika koji živi sa HIV-om.

Neki prihvataju rezultate testa prilično mirno i staloženo procenjuju situaciju. Shvataju da će za prihvatanje dijagnoze biti potrebno vreme i trud.

U mnogim zemaljama postoje organizacije koje pružaju pomoć ljudima koji žive sa HIV-om. Svako može dobiti sveobuhvatnu podršku i pomoć u takvim centrima. Udruženja nude širok spektar usluga savetovanja, predavanja, druženja. Pored toga, postoje male zajednice ljudi koji žive sa HIV-om, a koje okupljaju osobe pod pojačanim rizikom: osobe koje inektiraju drogu, seksualni radnici i muškarci koji praktikuju seks sa muškarcima (MSM).

Važno je zapamtiti da rana dijagnoza HIV-a omogućava kontrolu bolesti uz minimalne posledice po zdravlje, zaštitu voljenih od moguće izloženosti i zdravo potomstvo. Sve osobe sa HIV-om stiču parvo na zdravstveno osiguranje na osnovu zdravstvenog stanja.