2.4. Testiranje na HIV

Svako može da se testira na HIV besplatno i anonimno. Korisnik na testiranju ne ostavlja ime niti druge lične podatke, već se evidentira pod šifrom (većina ljudi se na ovaj način oseća ugodnije). U zdravstvenim ustanovama – savetovalištima za HIV, pacijent može da navede ime i prezime ako želi, ali se ti podaci čuvaju kao medicinska dokumentacija.

Besplatno i poverljivo savetovanje i testiranje se može obaviti i u organizacijama civilnog društva, dok je za testiranje na klinikama za lečenje HIV-a potreban uput izabranog lekara. Neke organizacije sprovode akcije testiranja u mobilnim zdravstvenim jedinicama na terenu. Pored toga, test je moguće uraditi u privatnim medicinskim centrima koji su opremljeni specijalnim opremom, ali to testiranje nije poverljivo i usluga ne uključuje savetovanje pre i posle testiranja.

Zahvaljujući zakonima i specijalnim programima obuke kroz koju prolaze savetnici, nema mesta strahu od otkrivanja dijagnoze ili diskriminacije u slučaju pozitivnog rezultata testa. Naprotiv! Ako je preliminarni rezultat na testiranju pozitivan, klijent može dobiti podršku od druge osobe koja živi sa HIV-om (parnjačka podrška), asistenciju prilikom prve posete klinici za lečenje HIV-a i druge korisne informacije. Ovo je velika prednost u odnosu na testiranje u privtnim laboratorijama.

U udruženjima se najčešće koriste brzi testovi koji određuju prisustvo HIV-a. To su adaptirani ELISA testovi koji su registrovani i zbog svoje pouzdani se koriste svuda u svetu. Potrebno je samo jedna kap krvi, a rezultat je gotov za 20 minuta. Postoje i brzi testovi koji otkrivaju HIV u salivi (pljuvačci), ali oni nisu toliko dostupni zbog nešto više cene.

Ako osoba intravenski koristi drogu ili praktikuje nezaštićen seks, chemseks, kao i grupni seks, preporučuje se testiranje na svaka tri meseca.